Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje jednog od osnovnih ljudskih prava, pravo na detinjstvo i pravo izbora, vodi u začarani krug siromaštva, uzrokuje napuštanje škole, dovodi do trudnoće i porođaja u maloletničkom dobu. Republika Srbija je prepoznala ovaj problem i uredila je pravni i strateški okvir i postiže rezultate, ali svi zajedno moramo da nastavimo borbu protiv ove neprihvatljive društvene pojave . Dečji, rani i prinudni brakovi vode u začarani krug siromaštva .
Na inicijativu Romske ženske mreže Srbije koju čini 32 organizacije, inicijative I pojedinke, I Bibije romskog ženskog centra a uz podršku Trag fondacije Ministarstvo za ljudska I manjinska prava I društveni dijalog organizovalo je društveni dijalog “Oteto detinjstvo- dečji, rani I prunudni brak” 05. aprila 2024 godine.
Ministar Žigmanov otvorio je skup naglašavajući da dečji brakovi uništavaju detinjstvo.
Te devojčice, rekao je ministar, imaju manje šanse da se školuju, a mogu biti izložene nasilju i zlostavljanju. Ministar je podvukao da su osnovni uzroci dečijih ranih i prinudnih brakova siromaštvo, nizak stepen obrazovanja, rodna neravnopravnost, a zabrinjavajuće je često prisustvo indikatora krivičnih dela trgovine ljudima i prinudnog zaključenja braka.
Odlučno odbacujemo da su ovi i ovakvi brakovi sastavni deo kulturnog koda prisutnog u romskoj zajednici, podvukao je ministar Žigmanov.
Potpredsednica vlade, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković je naglasila da je Vlada Republike Srbije rodnu ravnopravnost i puno ostvarivanje ljudskih prava postavila u sam vrh svojih prioriteta. Svačije detinjstvo moralo bi da bude ispunjeno bezbrižnošću, lepotom i verom u budućnost njihovog života. Sve dok svedočimo bilo kom obliku njegovog ugrožavanja, a posebno neprihvatljivom sklapanju dečjih, ranih i prinudnih brakova, neophodan je dijalog na ovu temu i odlučno delovanje na sprečavanju i iskorenjivanju ovog tipa društvenih devijacija, poručila je Gojković.
Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović naglasila je da je obrazovanje jedan od načina i puteva u borbi protiv predrasuda i stereotipa, a ostajanje u obrazovanju jedan od najboljih mehanizama borbe protiv ulaska u maloletničke brakove. Ministarka za brigu o porodici i demografiju prof. dr Darija Kisić je istakla da je dečiji brak jedan je od oblika nasilja i kao takav mora i treba da ima nulti stepen tolerancije.
Slavica Vasić Mitrović direktorka Romskog ženskog Centra Bibija I predsednica UO Romske ženske mreže govorila je o kampanji Mesec romskog ženskog aktivizma održava od 2010. godine. Od tada svake godine od 08. marta do 08. aprila članice Romske ženske mreže se okupljaju oko zajedničkog cilja: podići vidljivost problema Romkinja u našem društvu. Međunarodni Dan žena, 8. mart, jedan je do povoda da se aktivistkinje Romske ženske mreže obrate javnosti i predstavnicima vlasti i skrenu pažnju na položaj Romkinja u Srbiji. Drugi povod 8. april, Međunarodni dana Roma zatvara našu kampanju. Organizacije i inicijative koje čine Romsku žensku mrežu održavaju čitav niz manifestacija i aktivnosti širom Srbije tokom kampanje.
Ovogodisnja kampanja Romske ženske mreže je usmerena na ukidanje prakse dečijih brakovova koji su prisutni u romskoj zajednici. Činjenica je da se dečiji brakovi dešavaju i među opštom populacijom u Srbiji, često među siromašnijim stanovništvom i u ruralnim predelima, ali je ova praksa, ipak, veoma zastupljena u romskim zajednicama, gde se, na osnovu podataka iz UNICEF-ovog MIKS istraživanja, više od polovine devojčica udaje pre navršene 18. godine života.
Rana udaja kao romska tradicija je stereotip, jer na to pre svega utiču siromaštvo, nedostupnost obrazovanja i zdravstvene zaštite, život u patrijarhalnim porodicama.
Aktivnosti koje sprovodimo u toku kampanje su kreirane u skladu sa potrebama devojčica i mladih devojaka romske nacionalnosti, kojima su zbog prinudnog ulaska u dečije brakove narušena prava i nadovezuju se stvaranjem uslova za rešavanje problema ranih dečijih brakova. Namera nam je da na ovu negativnu praksu delujemo preventivno kao i da podižemo svest o štetnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje dečaka i devojčica.
Kroz praćenje Protokola za unapređenje saradnje I razvoj integrativne socijalne zaštite namenjen ženama žrtvama porodičnog nasilja I prevenciji dečjih brakova u lokalnoj zajednici, sastanake, okrugle stolove zagovaramo sprovodjenja politika koje su postavljene kao normativno strateški okvir za suzbijanje dečijih brakova, kao i usluga prevencije i zaštite od nasilja nad Romkinjama i pozivamo sve nadležne institucije da se u punom kapacitutu uključe u rešavanje ovog problema.
U društvenom dijalogu učestvovali su i Aleksandar Marković, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Danijela Vujičić, predsednica Odbora za Kosovo i Metohiju NSRS, dr Željko Brkić, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Marina Simović Drašković, v.d. direktora Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Ljiljana Mihajlović, ispred Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Milka Damnjanović, direktorka Trag fondacije, Nataša Tasić Knežević, solistkinja opere i aktivistkinja, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, te dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika Grada Kragujevca.
Istraživanja koja je uradila Romska ženska mreža- Studija slučaja “Dečji, rani i prinudni brak” i studija slučaja “Primeri dobre prakse u borbi protiv dečjih brakova- devojke koje se nisu udale pre 18” prezentovala je Gordana Stevanović Govedarica, ekspertkinja, a o svojim životnim iskustvima govorile su Anica Stoilkovska, Biljana Jovanović i Sofija Osmanović. Skupu je prisustvovao i zaštitnik građana Zoran Pašalić i predstavnici romskih nevladinih organizacija i predstavnice Romske ženske mreže Srbije.
Drustveni-dijalog-agendaDownload
Učesnici društvenog dijaloga „Oteto detinjstvo – dečji, rani i prinudni brakovi“
u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i u saradnji sa Romskim ženskim centrom Bibija i Romskom ženskom mrežom, a povodom obeležavanja kampanje Mesec ženskog romskog aktivizma, koji je održan 05.aprila 2024.godine u Beogradu, zajednički su postigli
SAGLASNOST O POSTUPANjIMADečji brak predstavlja grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, zanemarivanje deteta, oduzimanje prava na detinjstvo i obrazovanje, pravilan i potpun razvoj i slobodu izbora. Učesnici društvenog dijaloga su saglasni da će u okviru svojih nadležnosti preduzeti sve mere i aktivnosti koje će doprineti još snažnijoj sistemskoj reakciji i prevenciji dečjih, ranih i prinudnih brakova.
Učesnici društvenog dijaloga pozivaju jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji, koje to još nisu učinile, da potpišu Protokol za unapređenje saradnje i razvoja integrativne socijalne zaštite namenjen ženama žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i prevenciji dečjih brakova u lokalnoj zajednici i obezbede njegovo praćenje.
Učesnici društvenog dijaloga su saglasni da je formiranje multisektorskih lokalnih koalicija, predstavnika opštinske uprave, centara za socijalni rad, školske uprave, policije, tužilaštava, zdravstvenih ustanova, romskih i romskih ženskih nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih aktera, od značaja za dostizanje većeg nivoa obrazovanja, zdravlja, ekonomske nezavisnosti i informisanosti mladih Romkinja, a time i boljeg planiranja i prelaska na bračni život i ostvarivanje uloge majke u optimalnom periodu, ne propuštajući životne šanse. Uloga ovako formiranih timova bila bi i u izradi modela individualnih akcionih planova za prevenciju dečjih brakova, uključujući procenu potreba deteta i porodice, kao i model za uspostavljanje integrisane prakse usluga i podrške, kroz stipendije za jedan broj romskih devojčica iz lokalnog budžeta.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
