Još pre samo nekoliko godina ove tri reči složene u, danas već dobro poznatu, sintagmu zvučale su kao elementarna nepogoda. I kako su nas naučili da je svaku nepogodu bolje sprečiti nego lečiti, tako su preduzete vrlo brzo efikasne mere za sprečavanje gore pomenute. No, ova se »nepogoda« piše velikim početnim slovom i, na sreću one polovine ljudskog roda ove planete koja danas broji 52%, niti je sprečena niti izlečena. Samo se širila. Nezadrživom brzinom.
Niko nije ostao izvan ovog procesa. Ni Romkinje. Ravnoteža na relaciji »muško-žensko« iz ugla muškaraca donedavno bila je idealna. Oni su držali obe strane, naravno u ravnoteži. Raspad ove tzv. »ravnoteže« doneo je ženama toliko željenu vidljivost. Romkinjama vidljivost njihove nezaslužene marginalizacije. Toliko pominjana i crvenim slovima ispisivana DVOSTRUKA DISKRIMINACIJA kojoj su žene romskog naroda vekovima podvrgnute, danas, u trećem milenijumu, vidljivija je nego ikad. Vidljivija i intenzivnija nego ikad. Paradoks, verovatno. Tokovi misli koje su strujale društvom o oslobađanju žena malo kad su doticali romsku ženu u njenoj zajednici. Zatvorenoj i patrijarhalnoj zajednici. Danas su ti tokovi i strujanja daleko agresivnija nego pre. Pre postojanja famozne reči »feminizam«.
Reč feminizam nalazimo u francuskom jeziku i prvi put se javlja početkom 19. veka. U rečniku »Robert« iz 1837. godine stoji da je feminizam »doktrina čiji je predmet širenje prava i uloge žena u društvu«. Čini se da ova, možda najstarija definicija, najbolje odgovara upravo ulozi koju su romske ženske organizacije preuzele na sebe u poslednjih desetak godina. Snimak situacije dobijene na terenu obeshrabrujući je. Beležimo kršenje ljudskih prava, pogotovo ženskih ljudskih prava, u svim domenima. Obrazovanje, zdravlje, biranje partnera, životna okolina…Rečju rečeno, na svakom koraku.
Šest godina rada Romksog ženskog centra BIBIJA donele su romskoj ženi podršku u njenoj borbi za svoja prava u svojoj užoj i široj okolini.
