Reproduktivno pravo – Možemo da vidimo iz raznih konvencija i deklaracija, da je najčvršće zasnovano upravo reproduktivno pravo, pravo da se odluči kada imati dete, kao i pravo na sigurne i efikasne kontraceptivne metode. Ipak, sva pitanja reproduktivnih odluka prikupljena su pod terminom “reproduktivna prava”. To uključuje i slobodan izbor partnera, nezavisno od materijalnog statusa, rase, verske pripadnosti, moguće hendikepiranosti ili seksualne orijentacije. Iskustva romski ženskih organizacija potvrđuju kršenja svih prava koja su okupljena pod pojmom “reproduktivna prava”.
Romkinje su retko u situaciji da donose potpuno slobodnu odluku o reprodukciji, jer su “slobodni izbori” često nametnuti ili ograničeni, neposrednim ili posrednim društvenim, ekonomskim i kulturnim faktorima. One obično ne mogu da odlučuju o tome šta žele, već kako se od njih očekuje da odluče, ili kako moraju da odluče. Romkinje najčešće nemaju pristup informacijama o kontroli rađanja, ne učestvuju u odlučivanju i planiranju porodice, broju dece i razmaku između porođaja. Planiranje porodice je deo reproduktivne slobode samo ako su žene stvarno slobodne da donose samostalno odluke, bez pomena o bilo kakvoj prisili, što je za većinu romskih žena još uvek borba bez vidljivih rezultata.
Jedan od značajnijih dokumeta, Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama – CEDAW, ne definiše konkretno ideju planiranja porodice, ali naglašava pravo žena na korišćenje službi i usluga koje se odnose na planiranje porodice: “Države potpisnice će preduzeti sve odgovarajuće mere da eliminišu diskriminaciju prema ženama u oblasti zdravstvene zaštite da bi se obezbedio, na osnovi jednakosti muškaraca i žena, pristup službama zdravstvene zaštite, uključujući one koje se odnose na planiranje porodice.” Pitanje koje se nameće je šta je ženama potrebno u cilju postizanja “slobode izbora” u reprodukciji? Jedan od načina je usmeravanje energije ka postizanju jednakosti i pravednosti. Kako je kontrola nad nečijim reproduktivnim i seksualnim životom centralna za žensku egzistenciju, ženama su potrebna ta prava da bi bile sposobne da potpuno učestvuju u društvu, ne samo na “jednak” način kao muškarci (što znači “isto kao i muškarci”) već na pošten način koji dozvoljava ženama njihove sopstvene različitosti. Jednakost i pravednost u njihovim reproduktivnim i seksualnim pravima doprinosi poboljšanju života i muškaraca i dece takođe – ukoliko se ta ljudska prava više poštuju u društvu, standard života postaje viši i zdravstvena zaštita je bolja.
