BIBIJA Romski ženski centar uz podršku UN Women u okviru regionalnog programa EU / UN Women “Zaustavljanje nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: Primena normi, promena svesti” realizuje projekat
“Pružanje mogućnosti za ekonomsku reintegraciju Romkinja koje su preživele nasilje”
Projektne aktivnosti traju od 21. juna 2021. do 21. septembra 2022. godine.
Opšti cilj projekta je ekonomska reintegracija Romkinja koje su preživele nasilje.
Naš projekat, usmeren na gradove i opštine Valjevo, Leskovac, Pirot i Beograd (Voždovac i Palilula), doprinosi reintegraciji Romkinja koje su preživele nasilje kroz primenu modela ekonomske reintegracije koji će biti razvijen i prezentovan u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NZS) za pružaoce usluga na lokalnom nivou (lokalna samouprava, filijale NSZ na lokalu, centara za socijalni rad, romske aktivistkinje i zdravstvene medijatorke).
Očekivani rezultati
- Razvijen i predstavljen model ekonomske reintegracije žena sa iskustvom nasilja iz marginalizovanih grupa u 5 lokalnih samouprava.
- Podignut nivo svesti Romkinja o ljudskim, manjinskim i pravima žena, pravu na život bez nasilja kao i o mogućnostima koje daje radno pravo.
- Poboljšana mogućnost zapošljavanja za 50 Romkinja koje su preživele nasilje na tržištu rada u ciljanim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji kroz stručne obuke.
Projektne aktivnosti se realizuju u Republici Srbiji, u gradovima: Beograd (gradske opštine Voždovac i Palilula), Leskovac, Valjevo i Pirot.
Aktivnosti
- Razvijanje modela ekonomske reintegracije žena sa iskustvom nasilja iz marginalizovanih grupa.
- Uspostavljanje saradnje sa državnim i lokalnim institucijama i prezentovanje modela u 5 lokalnih samouprava.
- Rad na terenu sa lokalnom romskom zajednicom kroz:
– Organizovanje 100 radionica sa 100 Romkinja u cilju podizanja svesti i konsultativni, profesionalni rad sa Romkinjama u lokalnim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju podizanja svesti i procene mogućnosti zapošljavanja i kreiranje individualnih planova za zapošljavanje.
– Realizaciju programa stručnog usavršavanja i prekvalifikacije kroz pohađanje kurseva za 50 Romkinja koje su preživele nasilje.
Kada znamo da je veliki broj Romkinja izložen nasilju, da su ekonomski zavisne u okviru svoje primarne porodice, kasnije od partnera ili drugih članova njegove porodice, ekonomsko osnaživanje Romkinja je izuzetno značajno u okviru borbe protiv nasilja nad njima. Rad na podizanju svesti Romkinja o prepoznavanju i reagovanju na nasilje, jačanje njihovih profesionalnih veština u cilju konkurentnosti na tržištu rada i saradnja sa lokalnim partnerima koji im mogu pružiti podršku za radno angažovanje je zajednički proces koji će Romkinju osnažiti da izađe iz nasilja i omogućiti joj da se ekonomski osamostali. Modeli koji su predstavljeni poslužiće kao osnova za individualni plan rada u cilju podrške ekonomske reintegrcije Romkinja.
Ekonomsko nasilje je karakteristično u većini patrijarhalnih odnosa. Romkinje su uglavnom bez zaposlenja i redovnih primanja te zbog navedene situacije uglavnom su u nepovoljnom položaju usled nedostatka materijalnih sredstava koja bi im omogućila samostalnost i ekonomsku nezavisnost od muških članova porodice. Romkinje su višestruko ranjiva kategorija stanovnika i kao takve one trpe i neke specifične forma i oblike nasilja u svojim zajednicama. Prvo je nasilje koje trpe u svojim matičnim porodicama, zatim od partnera, i u partnerskim vezama. Jednog dana kada postanu deo nove porodice i nove zajednice počinju da trpe nasilje od ostalih članova porodice. Romkinje smatraju da su žene u njihovoj zajednici posebno izložene riziku da dožive nasilje od strane svojih roditelja i staratelja i svojih partnera. U romskoj zajednici je uobičajeno da bračni parovi žive u muževljevoj kući zajedno sa ostalom njegovom porodicom, što znači da žena mora da se pokorava svekrvi i mužu.[1]
Nasilje prema Romkinjama je veoma rašireno. Istraživanje koje su sproveli Viktimološko društvo Srbije i Romski ženski centar Bibija pokazalo je da je 92% Romkinja pretrpelo neki oblik fizičkog i/ili seksualnog nasilja. Većina Romkinja (57%) doživelo je i fizičko i psihološko nasilje. Tri četvrtine žena pretrpelo je partnersko nasilje (68% pretrpelo je nasilje od strane muža, 15% od strane bivšeg muža). Samo njih 28% tražilo je pomoć institucije ili organizacije, a samo 9% je tražilo pomoć policije. U najvećem broju slučajeva, strah od novog ili goreg nasilja(35%) i stid (32%) su bili razlozi što žrtve nisu tražile pomoć. Loš socio-ekonomski status Romkinja žrtava nasilja prepreka je i da koriste zaštitne usluge – neke sigurne kuće kao uslov za prijem postavljaju da je žrtva u radnom osnovu, ili da ima određen nivo obrazovanja ili u nekim slučajevima da nije primalac socijalne pomoći.[2]
Romkinje su najčešće finansijski zavisne od svojih partnera i muških članova porodice, i veoma često izložene i ekonomskom nasilju, koje je vrlo tesno povezano sa psihološkim i fizičkim nasiljem koje trpe. Činjenica je da žrtve nasilja koje su finansijski zavisne od nasilnika ređe prijavljuju nasilje ili napuštaju nasilnu zajednicu. Stoga su Romkinje, usled finansijske zavisnosti, u viskom riziku od daljeg ponavljanja nasilja nad njima. Iz tog razloga je izuzetno značajno da se, u okviru borbe protiv nasilja nad ženama, poveća napor na merama koje Romkinje čine zapošljivim, obrazovanijim i konkurentnijim na tržištu rada.[3]
Vanredno stanje proglašeno zbog pandemije COVID-19, ograničilo je slobodno kretanje i negativno je uticalo na celokupno društvo i ekonomiju. Njegov uticaj na društvo posebno je vidljiv u najranjivoj populaciji, poput starijih osoba, ali i Roma i žrtava rodno zasnovanog nasilja (RZN), kao i na osobe sa invaliditetom. Od uvođenja mera predostrožnosti, stanovništvo provodi sve više vremena u izolaciji. Naša iskustva na terenu sugerišu da su karantin i psihološka napetost mogli dovesti do povećanja incidenata nasilja u porodici, utičući izrazito na one koji žive u nasilnoj vezi. Pružajući podršku Romkinjama koje su doživele nasilje tokom pandemije, Bibija je došla do saznanja da se nasilje u porodici dešavalo više nego uobičajeno jer su porodice provodilo mnogo više vremena zajedno kod kuće. Prvo su pogođena lica koja ostvaruju prihod u neizvesnim uslovima i radna mesta u sivoj ekonomiji. Siromaštvo koje je pogoršano pandemijom izazvalo je više nasilja u porodici. Finansijska zavisnost, nizak nivo obrazovanja i nedostatak društvenih mreža, čini izlaz iz nasilja za Romkinje veoma izazovnim bez sistemske podrške relevantnih državnih i lokalnih institucija. Ekonomsko nasilje je takođe uveliko prisutno. Naš rad na terenu je pokazao da je veza između ekonomskog nasilja, s jedne strane, i fizičkog i seksualnog nasilja, s druge strane, značajna. Dakle, žene koje su ekonomski zavisne od nasilnika i koje trpe ekonomsko nasilje izložene su većem riziku da budu izložene i fizičkom i seksualnom nasilju. Ovo govori o potrebi daljeg rada na ekonomskom osnaživanju i nezavisnosti žena sa iskustvom nasilja kako bi se delovalo u pravcu sprečavanja svih oblika nasilja nad njima. Iskustvo iz prethodnog rada ženskih romskih organizacija pokazuje da postoji potreba za stalnim radom u lokalnim romskim zajednicama na stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja u kojem žene mogu govoriti o nasilju i dobiti psiho-socijalnu podršku koja će ih osnažiti da prijave nasilje i da se promeni njihova situacija. Zbog niskog nivoa obrazovanja i često nedostatka iskustva učešća na tržištu rada, Romkinjama je potrebna podrška da povećaju zapošljivost kao neophodan korak koji vodi do ekonomske nezavisnosti i života bez nasilja.
Nasilje u porodici možete prijaviti na sledeće brojeve telefona
- Policija 192
- Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
- Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 0112645-328
- SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 011 3626-006
- SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
- SOS Centar za mlade (18-22h) 011 3192-782
- Autonomni ženski centar- SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja –0800 100 007(od 10h do 20h radnim danima
- SOS Žene za mir Leskovac– 0800300205
- SOS telefon Valjevo (radnim danima od 16-19) 014 221-904
Ako imate pitanje, problem želite da pomognete sebi ili nekoj bliskoj osobi ili želite pomoć da prijavite nasilje možete se obratiti i organizacijama koje učestvuju u ovom projektu:
- Most 014 0698251220 (14.00 do 20.00)
- LERO Leskovac 0613176114 (14.00 do 20.00)
- NVO Ternipe 0613224695 (10.00 do17.00)
- Bibija Romski Ženski Cenar 0113286234 (9.00 do17.00)
[1]OEBS (2019). Dobrobit i bezbednostžena – anketa o nasiljunad ženama: Srbija, osnovniizveštaj. OEBS.https://www.osce.org/files/f/documents/7/5/419756_1.pdf
[2]Viktimološkodruštvo Srbije I Bibija romski ženski Centar (2017) NasiljenadRomkinjama u porodiciIpartnerskimodnosima u Beogradu: Struktura, karakteristike I društvenareakcija, CARE International Balkanshttp://www.vds.rs/RealizovanaIstrazivanjaEng.htm
[3]Romskaženska Mreža Srbije (2019) .Alternativniizveštajposlat UN Komitetu za eliminacijudiskriminacijenadženama zarazmatranjena 72 Sednici za RepublikuSrbiji
