Tekst preuzet sa stranice: https://untf.unwomen.org/en/stories/news/2025/10/roma-girls-in-serbia-stand-up-against-child-marriage
*Imena su promenjena kako bi se zaštitio identitet pojedinaca u ovom članku.
U Kostolcu, gradu u centralnoj Srbiji, trinaestogodišnja Sara* sanja da jednog dana postane muzičarka, ali više od svega, sanja da odrasta pod svojim uslovima. „Brak nije za devojčice“, rekla je. „Prvo moram da završim školu, nađem posao, a onda da osnujem porodicu“.
Za mnoge romske devojčice u Srbiji, taj san ostaje krhak. U nekim romskim naseljima, čak 55,7% žena se udalo pre 18. godine, a 15,8% pre 15. godine. [1] Dečji brak lišava devojčice njihovih prava u njihovim zajednicama i sopstvenim domovima, utičući na njihovo fizičko i mentalno blagostanje, čime se produžava ciklus siromaštva i nasilja.
Ali grupa romskih aktivistkinja radi na tome da to promeni.
Više od dve decenije, Bibija – romski ženski centar radi na zaštiti prava romskih devojčica i okončanju dečjih brakova jednostavnom, ali radikalnom porukom: Imate pravo da birate svoju budućnost. Uz podršku Fonda UN za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama (Fond UN za okončanje nasilja), Bibija vodi inicijativu u deset opština širom Srbije kroz aktivnosti učenja i dijaloge koji okupljaju devojčice, porodice i zajednice kako bi izgradili zajedničku posvećenost obrazovanju i izboru za romske devojčice.
Osnaživanje devojčica
Aktivistkinje Bibije održale su 320 radionica i 320 diskusija u zajednici, dosegnuvši više od 590 adolescentkinja i 700 članova romske zajednice. Radionice su zasnovane na iskustvima devojčica i svakodnevnim stvarnostima, gde govore o školi, zdravlju i budućnosti koju žele, pronalazeći samopouzdanje da preispitaju tradicije koje su se nekada činile tabuom.
Za Ivanu*, četrnaestogodišnjakinju iz Kostolca, radionice su postale vrhunac njene nedelje. „Moramo da idemo u školu jer je obrazovanje veoma važno“, kaže ona. „Devojčice nisu i ne bi trebalo da budu samo udate žene i majke.“
Promena je vidljiva. U ciljnim oblastima inicijative, udeo romskih devojčica koje donose informisane odluke o svom obrazovanju, uključujući izbor kursa, sticanje visokog obrazovanja ili uključivanje u stručno osposobljavanje, porastao je sa 30% na 55% za godinu dana. Pored toga, tri od četiri devojčice sada pokazuju poboljšano znanje o svojim pravima i uticaju dečjih brakova – više nego dvostruko više u odnosu na prošlogodišnju brojku.
Nastavni plan i program prati pristup koji su kreirale i vode romske žene koje poznaju zajednice kojima služe. Svaka sesija je prilagođena uzrastu i iskustvu devojčica, koristeći otvorenu diskusiju, igre i mentorstvo. Bibija takođe sarađuje sa starijim učesnicama devojčica iz prethodnih radionica koje su sada postale uzori i mentorišu mlađe učesnice, pomažući im da pronađu samopouzdanje da govore, pa čak i same vode diskusije.
„Ranije nisam mnogo razmišljala o dečjim brakovima“, kaže Nađa*, učenica trećeg razreda srednje škole. „Razgovarali smo o obrazovanju, zdravstvu i budućnosti devojčica i dečaka [na radionicama]. Sada znam da u brak treba stupiti kao zrela odrasla osoba.
Promena stavova u zajednici
Promene se ukorenjuju i van radionica. Bibija sarađuje sa roditeljima, lokalnim liderima i vladinim institucijama – obučavajući zvaničnike da bolje razumeju specifične potrebe romskih devojčica, gradeći poverenje između zajednica i pružalaca usluga i zalažući se za jaču pravnu zaštitu. Od početka inicijative koju podržava Fond UN, preko 1.200 romskih muškaraca i žena učestvovalo je u programima Bibije za podizanje svesti, pokrećući promene u svojim domovima.
Na lokalnom nivou, Bibija je pomogla u osnivanju 10 lokalnih koalicija u svim ciljanim opštinama, okupljajući mrežu lokalnih vlasti, zdravstvenih radnika, škola i drugih lokalnih organizacija kako bi koordinirali prevenciju i reagovanje na slučajeve dečjih brakova. U Kragujevcu i Pirotu, ove koalicije sada razvijaju Lokalne akcione planove koji uključuju preventivne mere u šire strategije socijalne zaštite.
Hrabrost usred negativnih reakcija, demonstracija i tenzija
Ipak, ovi lokalni napredak dolazi usred širih negativnih reakcija protiv rodne ravnopravnosti u Srbiji. Od kraja 2024. godine, Ustavni sud je obustavio sprovođenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti dok je preispitivao njegovu ustavnost, čime je zaustavljen napredak u oblasti rodno osetljivog jezika i institucionalnih reformi.[2] Feminističke i grupe za ljudska prava izveštavaju o pojačanom neprijateljstvu, a anti-rodni narativi dobijaju na značaju u javnoj debati i onlajn prostorima.
Od novembra 2024. godine pa nadalje, Srbija je svedok velikih demonstracija koje su prvo predvodili studenti, a kasnije su im se pridružile ženske organizacije koje zahtevaju odgovornost, bezbednost i jednaka prava. Nekoliko aktivistkinja je prijavilo zastrašivanje i nadzor nakon ovih mobilizacija, što odražava šire smanjenje građanskog prostora.
U ovoj napetoj klimi, organizacije poput Bibije ostaju pouzdano prisustvo u romskim zajednicama, pružajući prostor stotinama devojčica da uče, govore i donose odluke o svojoj budućnosti.
