Pristupanje Republike Srbije evropskoj inicijativi, Dekadi inkluzije Roma započinje i ozbiljno bavljenje problemima romske naiconalne manjine kao i iznalaženje načina za prevazilaženje ovih problema. Ovoj težnji doprinose strateška dokumenta usvojena od strane Vlade R Srbije, Strategija za unapređivanje položaja Roma u Srbiji i Akcioni plan za njenu implementaciju. Žensko pitanje u okviru Dekade pokrenuto je od strane Romske ženske mreže Srbije, a članice Dekade su ga uvrstile u croas cating temu, uz suzbijanje diskriminacije i smanjivanje siromaštva. Reakcije na pritisak vršen od strane romskih ženskih NVO nisu izostale, tako da je Srbija jedina, za sada, ima mere i aktivnosti u Akcionom planu koje se direktno odnose na položaj Romkinja. Istovremeno, sa radom na nacrtu nacionalng Akcionog plana za unapređenje položaja žena u Srbiji, 2005. godine, koji je prerastao u nacionalnu Srategiju za unapređenje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji 2008 14, pitanje rodne ravnopravnosti stavljeno je na agendu državnih institucija mnogo češće nego ranije.
Segmenti, problemi i potrebe koje ističe Romska Strategija i prateći Akcioni plana u oblasti položaja Romkinja, u određenoj meri su uključeni danas u nacionalnu Strategiju za unapređenje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti. Međutim, ovaj dokument i dalje je nedovoljno senzitivan na specifičan položaj Romkinja u srpskom društvu. Godine 2009, postalo je izvesno da je Srbija ušla u »rodnoravnopravnu zonu« usvajanjem nacionale Strategije za žene u Srbiji (kako se kraće naziva) i Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Trenutno, na nacionalnom nivou postoji Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije. Osim toga, u okviru Narodne skupštine Republike Srbije funkcioniše i Odbor za rodnu ravnopravnost. Pitanje rodne ravnopravnosti nije samo pitanje nacionalnog nivoa, već i pitanje lokalnih samouprava. Trenutno, u Srbiji određen broj lokalnih samouprava formirao je lokalne savete, odbore ili komisije za rodnu ravnopravnost. Imajući u vidu značaj ovakvih promena i važnost koje pitanje rodne ranvopravnosti zauzima na politčikoj agendi Srbije (posle pitanja EU članstva i Kosova) romski ženski pokret u Srbiji punim snagama korisiti prilike koje se otvaraju na ovom polju.
Direktno, BIBIJA Romski ženski centar je aktivno uključena u pitanje rodne ravnopravnosti još od 2004. godine sa iniciranjem formiranja Romske ženske mreže na nacionalnom nivou, kroz izradu gore pomenutih strateških dokumenata, a kulminirao je krajem 2007 .godine izradom i usvajanjem prvog Lokalnog akcionog plana za Romkinje u opštini Barajevo, koji je Skupština ove beogradske opštine usvojila sa budžetom. Ovo je i prvi lokalni akcioni plan u Srbiji koji tretira probleme i potrebe Romkinja . Od usvajanja ovog dokumenta nastojimo da utičemo na ostale lakalne samouprave da pokrenu izradu i usvajanje lokalnih akcionih planova (ne isključivo ženskih) koji će biti rodno senzitivni i uključivati aktivnosti i ciljeve usmerene na poboljšanje specifičnog položaja Romkinja.